Svaki dan ima mogućnost da sa sobom nosi neki novi stres. Automobil se pokvario neposredno pred polazak na posao. Polomili smo našu omiljenu šolju. Sutra je ispit koji smo dugo spremali. Lista je neograničena.
Čovek je neverovatan. Koliko god situacija ima, toliko postoji mogućnosti da se nešto i loše razume. Čak može i lepo da se razume, ali da to bude “prenapumpano” do krajnjih granica.
Trenutno sam na edukaciji za terapeuta i početna teza na kojoj se bazira moja terapija, KBT, glasi ovako:”Ništa u životu nije tako kako se čini, zavisi od naše percepcije situacije i od toga koliko smo mi uvereni da je to istina”. Ovo je malo ukradeno iz stocizma, ali nema veze. Princip i dalje glasi, objektivna realnost kao takva postoji, ali percepcija iste je stvar diskusije koja se vodi milenijumima unazad.
Kako mišljenje utiče na emocije?
Da se gore ilustrovan “citat” još bolje razume, evo primera koji će da vam pomogne da se uverite u njegovu tačnost. Zamislite da idete kroz mračnu šumu uveče. Sami ste. Kada se okrenete iza sebe ili kada gledate unapred, samo je staza i oko vas je sve priroda. Dok idete stazom u jednom trenutku čujete šum iz žbuna koji je direktno pored vas. Šta osećate?
Pretpostavljam da je bilo nešto neprijatno, najverovatnije strah. Sada zamislite da se nalazite u potpuno istoj situaciji, samo što umesto onog što ste originalno pomislili mislite da je u žbunu mače ili štene koje je zalutalo. Šta sada osećate?
Verujem da se opet promenilo, i to skroz ima smisla računajući da je gornje pravilo aksiom ljudskog postojanja. Sastavni i nezibežan deo našeg života je stres. Beskonačan broj situacija može da izazove stres u nama. Ali isto tako, samom percepcijom mi možemo da promenimo to što osećamo.
Često u stresnim situacijama čovek se oseća kao da nema kontrolu, kao da je to “van njega”. I to zaista u nekim slučajevima može da bude istina. Primeri bolesti, vremenskih nepogoda, neočekivanih nesreća… Ali je važno znati da, iako čovek nema kontrolu nad svojom sredinom, uvek ima kontrolu nad svojim ponašanjem.
Čovek je neverovatan, i njegovi kapaciteti za adaptacijom u najgorim situacijam su stvar divljenja. Od hrabrog prihvatanja sudbine, do menjanja iste kada je to moguće.
Šta da radite kada ste pod stresom
Uvek kada se nađete u situaciji koja vam izaziva stres, pitajte sebe: “Da li ja mogu da uradim nešto povodom ovoga?” Odgovor može da bude dvostruk – ili da, ili ne. Generalno pravilo je da ako ima veze sa vama, konkretnije sa vašim ponašanjem, apsolutno možete da uradite nešto po tom pitanju. Naše ponašanje je jedina stvar koju mi imamo pod svojom kontrolom. Kada su drugi ljudi u pitanju, treba da se pomirmo sa činjenicom da ne možemo ni na kog da utičemo, osim ako i sama osoba nema želju to da promeni.
Naravno, treba da se pokuša, ne govorim kada su nam drugi ljudi izvor stresa, da samo treba da se pomirimo sa tim. Ali isto tako moramo da imamo u vidu, da su ljudi preko puta nas isto ljudi kao i mi, sa slobodnom voljom i slobodom izbora. Apsolutno nam niko ne garantuje da time što smo osobi nešto saopštili da će ta osoba želeti to da promeni.
Kada je stvar u vašoj kontroli i opet se osećate kao da je situacija beznadežna, dobro je sebe pitati 3 pitanja:
- Da li ovo dovoljno dugo radim?
- Da li ovo ispravno radim?
- Da li se dovoljno trudim da dobijem željene rezultate?
Naravno, ima još veći broj pitanja koja osoba može sebi da postavi, ali ova 3 ja najčešće koristim i pokazalo mi se od velikog značaja u smanjenju stresa.
Sve se na kraju dana svodi na ovo – ako nešto možete da rešite – što se stresirate? Rešivo je. Ako nešto ne možete da rešite – ne možete. Koja je svrha stresa?
Nadam se da vam je ovaj tekst značio. Voleo bih da mi javite vaša iskustva nakon primene ovih tehnika i nadam se da će vam biti efikanse koliko i meni.
Do sledećeg teksta,
Pozdrav 🙂
