Ova knjiga mi je bila prvi ozbiljniji susret sa Dostojevskim. Iako sam znao okvirno o čemu se radi, nisam bio spreman za dubinu i iskrenost kojom je opisao život u sibirskom zatvoru. Dostojevski ne idealizuje zatvorenike, ali ih ne demonizuje. Prikazuje ih kao ljude, sa svim slabostima, ali i neočekivanom toplinom i saosećanjem. Čitajući, imao sam osećaj da sam tamo, da posmatram ta lica i slušam njihove priče. Knjiga me je podsetila koliko je sloboda dragocena i koliko se dostojanstvo može očuvati čak i u najgorim uslovima. Nije lagano štivo, ali mi je ostala urezana u sećanje kao lekcija o tome koliko ljudska duša može da izdrži.
